|
|
|
........................................................СТАЗА којом ходим...
Пре више од сто година бројни анархисти (а не комунисти) дали су своје животе да би се радно време дуже од 8 часова ставило ван закона и/или да се прековремени сати плате... Изборили су се након неколико година мученичке борбе. А КОЛИКО ВИ САТИ РАДИТЕ? И КОЛИКО ПОСЛОВА? Да ли вам вечно гладне газде плате адекватно прекомерни рад, да ли вас похвале што сте за плату која не покрива ни основне потребе престали да се бавите сопственом децом и животом, да ли ће вам помоћи да платите лечење када постанете болесни од посла... Некако у слично време изборили су се и да се дечји рад забрани. Раде ли ваша деца? Да ли сматрате да је нормално да раде? Да ли због рада запуштају и/или скраћују школовање? Одговори на сва поменута питања показују да се друштва у којима живимо (без обзира на декларативно различита политичка, економска и културолошка уређења) мењају (временом) само НА ГОРЕ! А ми – очито пристајемо на то. Или бар подносимо уз шкргут зуба... И као жаба постајемо КУВАНИ НЕ ПРИМЕЋУЈУЋИ то.
Већ неких седамдесетак година (а последњих четрдесетак свакако) постоје довољни технички ресурси да сви људи на свету имају бесплатну (и једнако доступну) енергију... Слично је и са производњом хране – ако један пластеник функционише у пустињи Саудијске Арабије и/или Израела зашто не би једнако радио у пустињи Етиопије или Сомалије? Како је дошло до тога да више од 35% становништва Земљине кугле гладује? Како да се објасни зашто Србија има мање стоке него пре 200 година а већи проценат гладних него почетком 19. века? Објашњење је – ГЛАДАН ЧОВЕК ГРИЗЕ... Нажалост, најчешће не онога ко га храни већ онога ко се са њим бори око костију (једнако упропашћеног и пониженог брата ЧОВЕКА). Зато је тако...
На крају, од средине деведесетих (а нарочито од почетка новог миленијума) техничке могућности које пружају рачунари су такве да омогућавају (распрострањеношћу и умреженошћу) ВРАЋАЊЕ АУТЕНТИЧНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ... Функционисање Белгије, Аргентине, Луксембурга, Финске и сл. у краткотрајним периодима праве народне електродемократије (референдумско гласање о свим питањима путем форума и пулова на интернету) показује да је Е-ВЛАДА одличан начин владавине (ако је икаква потребна). Основа је да смо, увећањем популације, прихватили као нормално и једино могуће да сопствено право одлучивања делегирамо на неку особу и/или групу... Парламентарна демократија (и сви њени појавни облици) показали су како власт корумпира по својој природи и како људи (изледа) нису у стању да политику воде зарад општих интереса. Зато је време да право које смо поверили другима УЗМЕМО У СВОЈЕ РУКЕ – уз адекватан софтвер и малену али функционалну извршну власт могуће је створити економичну и ефикасну државу (или боље Заједницу – јер држава подразумева хијарархију).
Рачунари и интернет су, појавом бројних социјалних мрежа и информативних сајтова пружили највеће оружје свакоме ко себе сматра Анархистом... Било да је реч о едукацији што већег броја људи (која је приоритетна активност), удруживању (повезивањем сродних групација и појединаца на основу заједничких циљева) или активизму (промотивне и протестне активности организоване као flash mob). Случај WikiLeaks или протести Арапског Пролећа примери су успешне употребе расположиве технологије... Због тога интернет постаје све контролисанији и затворенији. На свима нама је да се боримо против тога колико год је у нашој моћи и да користимо ресурсе док нам их (још) нису одузели... Ово је мој покушај ;-) УРАДИТЕ и ви НЕШТО!
Већ неких седамдесетак година (а последњих четрдесетак свакако) постоје довољни технички ресурси да сви људи на свету имају бесплатну (и једнако доступну) енергију... Слично је и са производњом хране – ако један пластеник функционише у пустињи Саудијске Арабије и/или Израела зашто не би једнако радио у пустињи Етиопије или Сомалије? Како је дошло до тога да више од 35% становништва Земљине кугле гладује? Како да се објасни зашто Србија има мање стоке него пре 200 година а већи проценат гладних него почетком 19. века? Објашњење је – ГЛАДАН ЧОВЕК ГРИЗЕ... Нажалост, најчешће не онога ко га храни већ онога ко се са њим бори око костију (једнако упропашћеног и пониженог брата ЧОВЕКА). Зато је тако...
На крају, од средине деведесетих (а нарочито од почетка новог миленијума) техничке могућности које пружају рачунари су такве да омогућавају (распрострањеношћу и умреженошћу) ВРАЋАЊЕ АУТЕНТИЧНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ... Функционисање Белгије, Аргентине, Луксембурга, Финске и сл. у краткотрајним периодима праве народне електродемократије (референдумско гласање о свим питањима путем форума и пулова на интернету) показује да је Е-ВЛАДА одличан начин владавине (ако је икаква потребна). Основа је да смо, увећањем популације, прихватили као нормално и једино могуће да сопствено право одлучивања делегирамо на неку особу и/или групу... Парламентарна демократија (и сви њени појавни облици) показали су како власт корумпира по својој природи и како људи (изледа) нису у стању да политику воде зарад општих интереса. Зато је време да право које смо поверили другима УЗМЕМО У СВОЈЕ РУКЕ – уз адекватан софтвер и малену али функционалну извршну власт могуће је створити економичну и ефикасну државу (или боље Заједницу – јер држава подразумева хијарархију).
Рачунари и интернет су, појавом бројних социјалних мрежа и информативних сајтова пружили највеће оружје свакоме ко себе сматра Анархистом... Било да је реч о едукацији што већег броја људи (која је приоритетна активност), удруживању (повезивањем сродних групација и појединаца на основу заједничких циљева) или активизму (промотивне и протестне активности организоване као flash mob). Случај WikiLeaks или протести Арапског Пролећа примери су успешне употребе расположиве технологије... Због тога интернет постаје све контролисанији и затворенији. На свима нама је да се боримо против тога колико год је у нашој моћи и да користимо ресурсе док нам их (још) нису одузели... Ово је мој покушај ;-) УРАДИТЕ и ви НЕШТО!
Знам и ја ћу подлећи када се уморим!
|
Сирано Де Бержерак
Едмон Ростан, 1897. |